عَنْ عَبْد اللَّهِ بْن الْحَارِثِ ابْن عَمِّ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، أَنَّ ابْنَ عَبَّاسٍ قَالَ لِمُؤَذِّنِهِ فِي يَوْمٍ مَطِيرٍ: إِذَا قُلْتَ: أَشْهَدُ أَنَّ مُحَمَّداً رَسُولُ اللَّهِ، فَلاَ تَقُلْ: حَيَّ عَلَى الصَّلاَةِ، قُلْ: صَلُّوا فِي بُيُوتِكُمْ. فَكَأَنَّ النَّاسَ اسْتَنْكَرُوا ذَلِكَ، قَالَ: قَدْ فَعَلَ ذَا مَنْ هُوَ خَيْرٌ مِنِّي، إِنَّ الْجُمُعَةَ عَزْمَةٌ، وَإِنِّي كَرِهْتُ أَنْ أُحْرِجَكُمْ، فَتَمْشُونَ فِي الطِّينِ وَالْمَطَرِ.
‘Абдуллах ибн аль-Харис, сын дяди Мухаммада ибн Сирина, передаёт, что Ибн ‘Аббас, да будет доволен Аллах им и его отцом, сказал своему муаззину в дождливый день: «Когда произнесёшь: “Свидетельствую, что Мухаммад — Посланник Аллаха”, не говори: “Спешите на молитву”, а скажи: “Молитесь в своих домах”». И как будто людям показалось это предосудительным. Тогда Ибн ‘Аббас сказал: «Так поступал тот, кто лучше меня*… Поистине, пятничную молитву совершать нужно, но, поистине, мне не хотелось создавать вам трудности и заставлять вас идти по глине под дождём»**.